Biblijski projekat - umesto Istine o našim precima... o nama...

         Ko je zapravo bio pravi Isus, a šta su nam ispričali u izmišljenoj Bibliskoj priči - tačnije programirali nas da verujemo.

         Koncept "PRAVOSLAVLjE" nikakvog odnosa prema hrišćanskoj crkvi nema! Širom sveta, srpska hrišćanska crkva naziva se SRPSKA ORTODOKSNA CRKVA! I, najinteresantnije, niko se ne protivi, pa čak i "sveti" oci u razgovorima na drugim jezicima tako prevode ime srpske hrišćanske crkve! I ne samo to!
         Ni u Starom zavetu, niti u Novom zavetu ne postoji koncept "PRAVOSLAVLjA"! A to je koncept VEDSKE TRADICIJE! Samo u vedskoj tradiciji postoje pojmovi kao što su - JAV, NAV, PRAV i SLAV: "JAV - to je fizički gust svet, NAV - svet mrtvih, PRAV svet Svetlih Bogova, univerzalni zakon, otelotvorenje istine i mudrosti. Svako zemaljsko živo biće prebiva u JAVI i vrši volju sveta PRAV. Dakle, u slovenskoj mitologiji, u slovenskoj vedskoj tradiciji, koju iz nekog razloga nazivaju "paganskom", definisan je koncept PRAV.
          Da bi dobili kompletnu sliku koncepta "Pravoslavlja", pogledajmo slovensko-arijevske Vede: "... Mi smo pravoslavni, jer mi PRAV i SLAV proslavljamo. Mi zaista znamo, da je PRAV Svet Svetlih Bogova naših, a SLAV - Svetli Svet, gde obitavaju Veliki i Mnogomudri Preci naši. Mi smo Slaveni, jer slavimo našim čistim srcima sve Svetle Drevne Bogove i Svetlomudre naše Pretke ... "
          Dakle, koncept "PRAVOSLAVLjA" postoji samo u vedskoj tradiciji, i nema nikakve veze sa hrišćanstvom. A postojala je vedska tradicija hiljadama godina pre pojave hrišćanstva!

... hrišćanstvo i njegov koncept, zbog kojih je čovek koji se zvao Hrist žrtvovao svoj život, nemaju ništa zajedničko! ...

Preuzmite I i II deo OVDE
KO, KADA I GDE JE RAZAPET - I deo

           Prva škola-seminar u Americi je trajala četiri nedelje, tri sata dnevno, pet dana u nedelji. Radio sam takav produženi seminar po prvi put. Jedan od razloga je bila potreba da se prevedu predavanja sa jednog jezika na drugi. To je još jedan razlog. Kada sam radio seminar u Arhangelsku, postalo je veoma jasno da ljudima treba više vremena da "svare" potpuno novi materijal. Međutim, kako je budućnost pokazala, četrdeset dana nije bilo dovoljno ni za to da se ljudska svest radikalno promeni, čak i ako je sve dato u spremnom obliku i ljudi samo treba da "progutaju" to, ali se ispostavilo da proces "gutanja " nije bio previše lak. Ja ću kasnije dati te zaključke, nakon godina posmatranja svojih studenta na mojim seminarima, ali u junu i julu 1992. godine sam sproveo svoju prvu školu za američke studente. Bilo je žena po imenu Šila među njima. Bila je plavih očiju i zlatno-crvene kose Sabra, Jevrejka rođena u Izraelu, i diplomirala je u školi za rabine, drugim rečima ona je bila jevrejska "elita". Na jednom od svojih predavanja sam dotakao religiju i, svakako, Judaizam i njegovu varijantu-hrišćanstvo. Takođe sam izrazio svoje mišljenje o Mojsiju kao mesiji Boga.

          Tokom pauze, došla je do mene i pitala zašto sam imao takav negativan stav prema Mojsiju? Nakon pauze odlučio sam da obratim više pažnje na ovu temu i moj odgovor na njeno pitanje je bio prilično jednostavan. Rekao sam da ako neko otvori Stari zavet ili Toru i pročita šta je Mojsije uradio i kako je to uradio nakon što je postao božji Mesija, on ili ona će otkriti jednu "čudnu" osobinu njegovog delovanja. Prema ovim knjigama sve njegove radnje donose samo smrt i uništenje, ništa drugo! On je ubijao čak i one koji su pristali da pođu sa njim, ali nisu želeli da prihvate njega i njegove "zakone" koje je doneo sa planine Sinaj, posle njegovog nezaboravnog susreta sa pričajućim grmom. On je ubio te ljude kriveći ih da obožavaju Zlatno tele. Ovde sam skrenuo pažnju slušalaca na činjenicu da ako je zaista uništavao sluge Zlatnog teleta, zašto preživeli Izraelci nastavljaju da služe Zlatno tele do danas? Takođe sam podigao temu hrišćanstva, rekavši da hrišćanstvo i njegov koncept, zbog kojih je čovek koji se zvao Hrist žrtvovao svoj život, nemaju ništa zajedničko! Moja izjava je izazvala dosta burnu reakciju kod svih slušaoca, a oni su bili iznenađeni još više kad sam rekao da bih mogao to da dokažem koristeći tekst Novog zaveta! Oni su bili veoma zainteresovani. Počeo sam sa rečima koje su napisane u Jevanđelju po Mateju, koje direktno ukazuju kome je Isus Hrist došao:

       "... Ja sam poslat samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva ..."

          Fraza govori sam za sebe, sve za što se osoba koja se zvala Isus Hristos brinula, u stvari, ticalo se samo Izraelaca!  Ta jedna činjenica jasno pokazuje da čak i ako se religija sa njegovim imenom pojavila na način na koji smo rekli, to se ticalo samo Izraelaca! Začudo, Izraelci su nametnuli ovu religiju Gojama, drugim rečima ne-Izraelcima! I oni su nastavili da praktikuju judaizam, protiv kojeg je čovek koji se zvao Isus Hrist borio (uzgred, Hristos na modernom grčkom znači Mesija i nije ime) Evo šta je Isus rekao o Bogu Izraelaca:

                42. Tada im je Isus rekao: „Kad bi Bog bio vaš Otac, voleli biste  mene, jer sam ja od Boga došao i sad sam ovde. Nisam došao sam od sebe, nego me je on poslao.
43. Zašto ne razumete ono što govorim? Zato što niste u stanju da slušate moju reč.
44. Vaš je otac Đavo i želite da postupate po željama svog oca. On je bio ubica ljudi od početka i nije ostao postojan u istini, jer u njemu nema is - tine. Kad govori laž, svoje govori, jer je lažov i otac laži.
45. A ja istinu govorim, i zato mi ne verujete… “
                                     [1] [1] New Testament, John Chapter 8, verses 42-45.

          Kada sam rekao ovo, ljudi su bili veoma iznenađeni. Nastavio sam da mojim slušaocima objašnjavam da je čovek zvani Isus Hristos savršeno znao Toru i razotkrio judaizam i njegove sluge kao sluge Tamnih Sila o kojima stihovi iz Jevanđelja po Jovanu rečito govore! Oni jasno pokazuju da je on savršeno razumeo ko je Bog Jehova! Postepeno sam doveo svoje slušaoce do razumevanja da je Isus Hristos došao da spase ... izgubljene ovce kuće Izraeljeve ... jer su postali prve žrtve "Boga" Jehove o čemu Novi zavet govori otvoreno! Prema svim jevanđeljima, Isus Hrist je razotkrio suštinu čovekomržnje judaizma i Boga Jehove! ....

          Korak po korak vodio sam slušaoce do razumevanja onoga što je Isus Hrist doneo ljudima, na osnovu informacija koje su date u Novom zavetu. Doveo sam do njih razumevanje o tome da ono što sam ja govorio otvoreno piše u njemu, iako je tamo ostalo malo stvarnih reči Isusa Hrista! Ali čak i ova iskrivljena informacija bila je dovoljna da se izvuče zaključak sličan mom, ako se pažljivo pročita i ako se uklone Zombi-programi ubačeni u Novi zavet. Rekao sam im kako sam predložio svojim slušaocima u SSSR-u da ponovo pročitaju Novi zavet, a pre toga da donesu knjige meni da uklonim programe za kodiranje. Opisao sam krajnje iznenađenje ljudi kada su ponovo pročitali istu knjigu nakon što sam prešao svojom rukom preko nje bez otvaranja knjige, i drugačijeg njenog razumevanja. Oni su gledali na nju kao da su je videli po prvi put u svom životu - bili su zapanjeni oštrom promenom u njihovom razumevanju nakon moje, na oko beznačajne akcije. Nisu mi svi američki studenti poverovali, i predložio sam da učine isto, da pročitaju Novi zavet, a zatim da mi daju svoje knjige da uklonim programe za kodiranje ... i efekat je bio isti kao u SSSR-u.

          Kasnije, kada sam nastavio da komentarišem o Novom i Starom zavetu, izrazi na licima mojih američkih učenika govorili su sami za sebe. Na osnovu teksta Novog zaveta pokazao sam im da Juda nije mogao izdati Isusa Hrista za "trideset srebrnjaka", jer pre dve hiljade godina srebrnjaci nisu korišteni na Bliskom Istoku! Ja sam rekao da čak u skladu sa savremenom lažnom istorijom srebrnjaci nisu korišteni na teritoriji Rimskog carstva, koje u stvari nikada nije postojalo: bilo je apsolutno jedna druga imperija na tom mestu, čija je monetarna jedinica talant - zlatne poluge određene težine! Srebrnjaci su se pojavili u opticaju tek na početku srednjeg veka.

          Drugim rečima, vreme događaja opisanih u Novom zavetu je lažno. Nekome je potrebno da ti događaji izgledaju hiljadu godina stariji! Ova činjenica sama po sebi govori o pokvarenosti onih koji su pisali ova "jevanđelja" i onih koji odobravaju njihovu "istinitost." U stvari, hrišćanski ekumenski saveti "odobrili" su samo četiri Jevanđelja od skoro trideset! Pitao sam svoje slušaoce zašto nije bilo ni Jevanđelja koje je napisao sam Isus Hrist? Bio je veoma obrazovan čovek i slobodno je čitao Toru na starom jevrejskom jeziku koji većina Izraelaca tada nije znala! Ali Isus Hrist nije bio Jevrejin! Može se naći mnoštvo činjenica koje mogu to potvrditi u samom tekstu Novog zaveta i jedna od njih su Isus Hristosove vlastite reči kada je rekao da je bio poslat samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva ...! Ako je bio Jevrejin, on bi bio jedan od onih izgubljenih ovaca koje je došao da spase.
 

          Dok sam objašnjavao sve ovo, iznenađenje u očima mojih američkih studenata raslo je sve više i više, što me je zauzvrat iznenadilo. Potpuno sam razumeo nedostatak znanja o takvim detaljima kod mojih ruskih studenata kada sam im pričao o istim stvarima, jer "naučni ateizam" je tada bio službena "religija" u SSSR, a ljudi nisu mogli da proučavaju Bibliju u školama, fakultetima ili u visokoškolskim ustanovama. Ali na Zapadu, u SAD posebno, hrišćanstvo je bilo dominantna religija: katolicizam, protestantizam, Luterantizam, Mormoni i veliki broj drugih manjih hrišćanskih sekti su bili norma za ovu zemlju. Većina ljudi ide u crkvu nedeljom i redovno sluša propovedi sveštenika koji su govorili o Isusu Hristu kao Spasitelju. Skoro svi su pročitali Novi Zavet, ali niko nije obraćao pažnju na brojne apsurdne stvari u Novom i Starom zavetu.

          Lapsus o "trideset srebrnjaka" nije samo apsurd Novog zaveta koji se tiče Jude. Prema tekstu Juda Iskariotski je izdao Isusa Hrista judejskom stražaru sa poljupcem. Svi vrlo dobro znamo ovu činjenicu. Ali iz nekog razloga niko ne obraća pažnju na detalje u vezi sa apostolom Petrom (Simon).

          Prema Novom zavetu, u toku Poslednje večere Isus Hrist je govorio o svojoj bliskoj smrti, predstojećem vaskrsenju i izdaji od strane drugih. Svi obraćaju pažnju na Judino pitanje: "Sigurno ne ja, Rabbi?" Ali niko ne uzima u obzir njegove reči da će ga svi izdati, a kad je Petar počeo da se kune u lojalnost, rekao je Isus Hrist sledeće:
 

                32. “A posle kada ustanem iz mrtvih, pojaviću vam se u Ga li leji.”
33. Tada mu Petar reče: “Ako te svi prežale, ja te nikada neću prežaliti.”
 34. A Isus mu reče: “Zaista ti kažem da ćeš me se tri puta odreći ove noći pre nego što zapeva petao.”
35. Reče mu Petar: „I ako treba da umrem s tobom, neću se tebe odreći.” Tako mu rekoše i svi ostali učenici…
                            [1] [1] New Testament, Matthew Chapter 26, verses 32-35.

          Ova naizgled vrlo dobro poznate reči su vrlo vredne naše pažnje. Vojna garda Judejskog vrhovnog sveštenika uhapsila je Isusa Hrista kasno noću kada je mrak već pokrio zemlju. On je uhapšen u vrtovima blizu Jerusalima (drugo mesto vredno pažnje), mesto koje Novi Zavet naziva Gethsemane. Kada sam doveo svoje slušaoce do ovog trenutka, niko nije mogao da razume zašto sam govorio o tome toliko dugo. Biblija vrlo jasno kaže da je Isus Hrist predvideo da će ga se Petar tri puta odreći, što se i dogodilo. Pa koje su druge stvari koje su sakrivene ovde osim Petrovog odricanja? Evo ih.

          Već je bila noć kada je Isus Hrist uhapšen. Do prvih petlova u zoru, Petar je imao samo šest ili osam sati noći da izda Isusa Hrista tri puta. Bio je mrak na ulicama noću, kao i danas, iako su naše ulice osvetljene, ali onda, u vreme opisanih događaja, a bilo je to pre hiljadu godina, ili, još više, pre dve hiljade godina, ulice su bile potpuno mračne, posebno na jugu. Za tu činjenicu nije bitno gde su se ti događaji odvijali-na Bliskom istoku ili u Carigradu-Troji-Carigradu-Jerusalemu noći su tamne svuda! Neko se može zapitati-kakve veze sa svim ovim imaju južne tamne noći?

          Gradske ulice su bile veoma slabo osvetljene i u tzv mračnom dobu i srednjem veku. Svaki prolaznik može doći pod udar pljačkaša i ubica koji su delovali pod okriljem nekažnjivosti mraka, što je značilo da su ulice uglavnom napuštene noću. Ako je i bilo nekih koji bi se usudili da zakorače na ulice noću, bili bi to plemeniti i bogati ljudi u pratnji brojnih naoružanih čuvara ili veoma siromašni ljudi koji ne bi izazvali nikakav interes za pljačkom. Drugim rečima, bio bi veoma mali broj ljudi na ulicama Jerusalima u noći Isus Hristovog hapšenja. I ono što čitamo u Novom zavetu, u mraku južne noći svi retki prolaznici su identifikovali Petra odjednom!

               58. A Petar je za njim izdaleka išao sve do prvosveštenikovog dvora, ušao je unutra i seo sa slugama da vidi kraj.
69. A Petar je sedeo napolju u dvorištu kada mu priđe jedna sluškinja i reče: „Zar nisi i ti bio sa Isusom Galilejcem?”
70. Ali on pred svima reče: „Ne znam uopšte o čemu pričaš.”
71. A kada izađe u predvorje, vide ga druga sluškinja i reče ljudima koji su tuda prolazili: „Ovaj čovek je bio s Isu som Na za rećaninom.” A on opet reče uz zakletvu: „Ne poznajem tog čoveka.”
72. Malo posle priđoše oni što su stajali u predvorju i rekoše Petru: „Zaista si i ti iz te grupe, jer te tvoj govor, koji podseća na proročki, odaje.”
73. Tada poče Petar da ga se odriče i da se kune da ga nikada nije upoznao. I odmah zapeva petao.
74. A Petar se seti Isusovih reči: „Pre nego što petao zapeva, tri puta ćeš me se odreći.” Potom izađe napolje i gorko zaplaka…

                                       [1] [1] New Testament, Matthew Chapter 26, verses 58, 69-74.

          Prateći ovaj fragment, Petar je prepoznat od strane jedne kućne pomoćnice, zatim još jedne, kao i od drugih ljudi. Ispostavilo se da su gotovo svi znali Petra iz viđenja, ali to nije bio onaj koji je obavljao sva "čudesna" dela, raspravljao sa farisejima itd, ali ipak, izgleda da je bio izuzetno poznat da su ga svi prepoznavali čak i noću! Ali u isto vreme niko nije znao ko je bio Isus Hrist i ... samo Judin poljubac je pokazao stražarima Judejskog vrhovnog sveštenika ko je Isus Hrist! Ovo je ozbiljna kontradikcija, ali niko ne obraća pažnju na to.

          Isto tako, jasno vidimo iz navedenih stihova da Judejski Sanhedrin (savet) sprovodi suđenje posle ponoći, u sinagogi, što određuje prirodu judaizma kao mesečevog kulta i pokazuje činjenicu da judaistički sveštenici imaju maksimalnu snagu noću što govori samo za sebe! Postoji još jedna stvar - jevrejski sveštenici osudili su Isusa Hrista na smrt, što je u stvari bila žrtva Izraelaca svom Bogu Jehovi  u potpunom skladu sa Torom:

                1. Savesno se držite svake reči koju vam zapovedam. Ništa ne dodajte niti išta oduzimajte od toga.
2. Ako se među vama pojavi neki prorok ili čovek koji sanja snove i on ti pokaže neki znak ili učini neko čudo,
3. pa se taj znak obistini ili se dogodi čudo o kom ti je govorio, i on ti kaže: ‘Hajde da idemo za drugim bogovima, koje ne poznaješ, i da njima služimo’,
4. ne slušaj reči tog proroka ni čoveka koji je sanjao taj san, jer vas Gospod, vaš Bog, iskušava da bi znao da li volite Gospoda, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom.
5. Za Gospodom, svojim Bogom, idite i njega se bojte, njegovih se zapovesti držite i njegov glas slušajte, njemu služite i njega se držite. 6. A onaj prorok ili čovek koji sanja snove neka se pogubi, jer vas je nagovarao da se pobunite protiv Gospoda, svog Boga, koji vas je izveo iz egipatske zemlje i otkupio vas iz doma robovanja. On je hteo da te odvrati od puta kojim ti je Gospod, tvoj Bog, zapovedio da ideš. Ukloni zlo iz svoje sredine…
                   [1] [1] The Pentateuch and Haftorahs. The book of R’e XIII, 1-6, p. 1163-1165.

          Judaistički sveštenici osudili su Isusa Hrista na smrt kao žrtvu, na Judejski praznik Paša, kako Tora nalaže! Osim toga, ova žrtva Bogu Jehovi je bila najvrednija za Izraelaca, jer prema Tori on je bio prorok koji hoće da Izraelce skrene sa puta po kome im je Gospod zapovedio da hodaju!...

          Kada sam razvijao ovu sliku pred mojim slušaocima, oni su bili šokirani kako je to jednostavno i jasno objašnjenje uništilo maglu laži oko Isusa Hrista i postalo je jasno da su ga jevrejski sveštenici ubili, potpuno sledeći zapovesti Tore, zbog njegove namere da izvede Jehovine prve žrtve - izgubljene ovce doma Izrailjeva - van njegovog "stada"! Isus Hrist je imao cilj da ih spasi, ali Jehovine verne sluge, judejski sveštenici od Levita - njihovi direktni potomci koji su postavljeni nad svim Izraelcima, sprečili su ga. Mračne sile koriste njihove sluge i ubijaju čoveka koji može da oslobodi Izraelce iz ropstva! Takođe sam objasnio svojim slušaocima da se sve opisano u Novom zavetu nije odvijalo na Bliskom istoku, već se dogodilo u gradu koji većina ljudi zna kao Konstantinopolj! To su bili Izraelci koji su svesno stvorili haos sa imenom grada a evo i zašto. U to vreme Jerusalim nije bio naziv nekog posebnog grada. Baš kao što se grad gde je vladar neke zemlje imao rezidenciji zvao kapitol, u antici mesto gde je bio smešten vrhovni sveštenik bilo koje religije zvao se Jerusalim. Prema tome, uvek je bilo više Jerusalima prema broju vrhovnih sveštenika. Ponekad, vladar zemlje i vrhovni sveštenik su imali svoje prostorije u jednom te istom gradu koji bi u tom slučaju imao dva imena: kapital kao svetovno ime i Jerusalim kao duhovno ime. Svakako, glavni grad države imao je svoje drugo (geografsko) ime, jer se prebivalište vladara moglo promeniti na drugu lokaciju, a zatim bi novi grad postao prestonica. Dokaz da je Jerusalim Novog zaveta Konstantinopolj, može se naći u tekstu:
 

                45. A od šest sati* nastala je tama po svoj zemlji koja je trajala do devet sati.*.
46. Oko devet sati povika Isus veoma glasno na svetom jeziku: „Eli, Eli, lama azavtani?” (“Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?”)
47. A jedan od onih što su tamo stajali čuvši to reče: „Mora da zove Iliju.”
48. I odmah otrča, uze sunđer, natopi ga sirćetom, i dade mu da pije. 49. A ostali rekoše: „Izgleda da će doći Ilija da ga spase.”
50. A Isus još jednom povika glasno i posla dušu svome Ocu.
51. I odmah se zavesa u hramu rascepi na dva dela od gore do dole, i zemlja se zatrese, i stene se raspadoše...
                               [1] [1] New Testament, Matthew Chapter 27, verses 45-51.

          Ovi stihovi jasno pokazuju da kada je Isus Hrist bio razapet, bilo je totalno pomračenje sunca. Vreme je navedeno veoma precizno - Od podneva ... do tri popodne, što ne znači da je ukupno pomračenje trajalo tri sata, u ovom trenutku, već se dogodilo u roku od tri sata preko cele zemlje. Kada je Isus Hrist izdahnuo, desio se moćan zemljotres ... Zemlja se tresla. Pisci Novog zaveta i njegovi cenzori su bili prilično neuki ljudi, i nisu shvatali da bi ova vrsta indikacije dozvolila drugim ljudima da pronađu mesto i izračunaju vreme događaja. Totalno pomračenje sunca i zemljotres koji se dogodio u isto vreme je jedinstveno i lako se da utvrditi. Na žalost nisam imao precizan dokaz mojih reči kada sam držao svoju prvu, pa čak i drugu američku školu. To se dogodilo mnogo kasnije kada sam pronašao čvrstu potvrdu u knjizi ruskih naučnika G. Nosovska i A. Fomenka "Nova hronologija Rusije, Engleske i Rima", gde autori dokazuju da totalano pomračenje sunca nikako nije moglo da se desi 33. godine nove ere na mestu modernog Jerusalima! Očigledno, autori Novog Zaveta su mislili da će totalno pomračenje sunca i zemljotres koji se dogodio tokom Isus Hristove smrti na krstu ojačati versku ustreptalost kod sledbenika, jer bi ovi prirodni događaji naglašavali "božansku" suštinu događaja. Međutim, oni su napravili ključnu grešku zbog neznanja: oni nisu znali kako da izračunaju vreme i mesto pomračenja, pa su ostavili informaciju u Novom zavetu koja razotkriva njihovu laž! Poenta je da je, prema različitim hronikama i matematičkim proračunima totalno pomračenje sunca sa pratećim zemljotresom bilo u Carigradu 16. februara 1086! Dakle, vreme i mesto Isusa Hristovog raspeća su čvrsto "vezani" za Carigrad i 11. vek n.e. iako su totalna pomračenja veoma retka pojava, ono se manje ili više redovno odvija i vidljivo je na različitim mestima na našoj planeti. Međutim, prirodni fenomen kada je totalno pomračenje sunca praćeno snažnim zemljotresom je jedinstveno i veliki broj ukupnih pomračenja prestaje da bude argument. Postoji mnogo sličnih "komada iz pera" u Novom zavetu. Uzmimo Isus Hristove poslednje reči. Novi zavet je spasao nekoliko autentičnih reči ... Ilija, Ilija ... koji se tumače u Novom zavetu kao ... Bože, Bože ... Začudo sledeći stih otkriva da su ljudi koji su stajali oko mesta raspeća čuli njegove reči i počeli da govore: ... Ovaj čovek poziva Iliju. Ovo bi trebalo da znači da je Ilija ime Boga. Ali, ako se obratio Bogu po imenu, trebalo je da izgovara jedno od imena Judejskog Boga onda, na primer, Jehova! Ali ime Ilija nema ništa zajedničko sa imenom Jehova! Dakle, čak i ako je Isus Hrist pozivao Boga, očigledno to nije bio Bog Izraelaca, Jehova! Međutim, prema Starom i Novom zavetu ime Boga hrišćana je upravo Jehova! Zar nije čudno da je Isus Hrist došao da spase izgubljene ovce doma Izrailjeva iz Jehovinih kandži, koga je nazvao đavolom i da ga poziva pre smrti ?! Isus Hrist vrlo jasno kaže da je poslat samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva! Ko ga je onda poslao? Da li je to Bog Jehova? Ako je tako, zašto ga je zvao đavolom? I zašto je zvao Iliju umesto Jehovu?

          Odgovor na ovo pitanje je jednostavan: Bog Jehova nije bio taj koji je poslao Isusa Hrista. Neko drugi, čije ime je Ilija ga je poslao da spasi izgubljene ovce doma Izraeljova, i nema ništa zajedničko sa Bogom Jehovom! U ovom slučaju kompletna apsurdnost situacije nestaje bez traga. Postoji još jedna stvar. Da li je mogao Isus Hrist da se bori veoma aktivno protiv judaizma kao religije izgubljenih ovaca doma Izrailjeva u cilju stvaranja skoro iste religije koja nije namenjena za Izraelce, jer to logično sledi iz njegove misije, ali za Goje? U stvari, on je došao da spase upravo Izraelce, ne Goje! Pre nego što sam nastavio sa objašnjenjem, pitao sam svoje slušaoce: "Ko mi može reći načelnu razliku između judaizma i hrišćanstva. To mora biti fundamentalna, a ne razlika u ritualima." Bio sam iznenađen da niko od mojih slušalaca nije mogao ništa pronicljivo da kaže. Onda sam nastavio svoje objašnjenje i obratio pažnju na jednu, stvarno važnu, razliku između judaizma i hrišćanstva. Sledbenici judaizma priznaju Mojsija kao Mesiju i čekaju novog da dođe. Oni su žrtvovali Isusa Hrista njihovom Bogu kao lažljivog proroka! Sledbenici hrišćanstva priznaju obojicu Mojsija i Isusa Hrista kao Mesiju i očekuju drugi dolazak ovog drugog! Prema tome, principijelna razlika između ove dve religije je priznanje ili odbijanje Isusa Hrista kao Božjeg Mesije. Kad sam doneo takav očigledan zaključak, svi moji slušaoci bili su blizu stanja šoka! Nastavio sam objašnjenje i pitao ih drugo pitanje. Da li se takva osoba kao što je Isus Hrist borio sa judaizmom samo radi stvaranja nove religije u kojoj je jedina razlika njegovo priznanje kao Mesije Boga, štaviše, Bog koga je nazvao đavolom i koji je imao za cilj da oslobodi Jevreje iz njegovog ropstva? Nerešiva kontradikcija se javlja, naročito ako se uzme u obzir da i Izraelci i hrišćani imaju jednog te istog Boga - Jehovu, jer je osnova za ove religije jedna te ista "sveta" knjiga - Tora, koja je neznatno smanjena za hrišćane ili drugim rečima, adaptirana je za Goje i zove se Stari zavet! Oni su uklonili iz Tore najočiglednije tekstove koji su pokazivali pravu suštinu Judejske religije kao religije društvenih parazita, ali Bog je ostao isti - đavo, kako ga je zvao Isus Hrist! Ako pretpostavimo za trenutak da je Isus Hrist želeo da stvori novu religiju, čini mi se da Bog ove religije nikada ne bi bio bog Jehova! A ako je stvorio takvu veru, bila bi samo za Izraelce! Međutim, hrišćanstvo je stvoreno upravo za Goje, ne za Jevreje. Moje reči su imale efekat kao da je eksplodirala bomba! Niko nije očekivao takav zaokret! Uvek sam iznenađen slepilom ljudi. U stvari, sve što sam rekao o tome i komentarisao je zapisano u Starom i u Novom Zavetu. Mnogi, ako ne i svi, čitali su ove knjige i čuli propovedi sveštenika, ali niko nije " uključio "svoj mozak kako bi sagledao šta čita i čuje. Nivo robotizacije na koji su društveni paraziti spustili Goje, sve ne-jevrejske ljude, je stvarno neverovatan! Nisam mogao preći preko Pontija Pilata ćuteći. Na žalost, nisam imao materijalne dokaze koji podrivaju hrišćanstvo daleke 1992. godine koje sada imam. Ipak, skrenuo sam pažnju svojim slušaocima na tekst Novog zaveta:

               11. Isus je stajao pred Pilatom, koji ga je pitao: „Jesi li ti jevrejski car?” A Isus reče: „To si ti rekao.”
12. I kada su ga optuživali glavari sveštenički i starešine naroda, nije rekao ni reči na sve njihove napade.
13. Tada mu reče Pilat: „Vidiš li šta sve svedoče protiv tebe?”
14. A Isus mu na to nije rekao ni reči, što je Pilata veoma čudilo.
15. A u čast velikog praznika Pashe, prema njihovom običaju, komandant grada je obično oslobađao jednog zatvorenika koga je narod hteo.
16. Tada je u rukama Pilata bio jedan zatvorenik koji je bio skoro lud i koji se zvao Varava. On je bio uhvaćen u ubistvu i bačen u podrum zatvora.
17. I ka da se okupiše, reče im Pilat: „Koga hoćete da vam oslobodim, Varavu ili Isusa koji se zove Hristos?”
18. Jer je Pilat znao da su ga predali iz zavisti.

               19. A kada je sedeo na sudijskoj stolici, poruči mu njegova žena: „Molim te, nemoj ni slučajno ništa loše da kažeš o onom pravedniku jer sam noćas u snu mnogo prepatila zbog njega.”
20. Ali glavari sveštenički i starešine nagovoriše narod da zatraže Varavu, a Isusa da pogube.
21. A Pilat im odgovori: „Kojeg od ove dvojice hoćete da vam oslobodim?” A oni rekoše: „Varavu.”
22. Na to im reče Pilat: „A šta da uradim sa Isusom koji se zove Hristos?” I svi su rekli: „Da bude razapet.”
23. A on na to reče: „Kakvo je zlo učinio?” Ali oni još jače povikaše: „Raspnite ga, raspnite ga, raspnite ga!”
24. A Pilat videvši da ništa ne pomaže, i da ne može napraviti sa njima nikakav dogovor, nego buka postaje sve veća i veća, uze vodu pa opra ruke pred narodom i reče: „Ja nisam kriv. Pazite šta radite.” 25. A sav narod odgovori: „Krv njegova na nas i na naše potomke.”
26. Tada im pusti Varavu, a Isusa dade na šibanje i raspeće.

                                               [1] [1] [1] New Testament, Matthew Chapter 27, verses 11-26.

         Ima mnogo zanimljivih momenata u ovom odlomku. Iz nekog razloga svi se automatski prebacuju na Pontija Pilata kao rimskog prefekta (prokuratora) u Judeji. Problem je u tome da nije bilo Rimskog carstva u 1. veku n.e. u celini ili njegove dominacije na Bliskom istoku posebno. Postoje brojni dokazi ovog, polazeći od činjenice kako bezobrazno moderni "istoričari" izmišljaju istoriju starog Rima! Nema sumnje da je grad Rim postojao u antičko doba, ali nije bilo Rimskog Carstva tada! Da bi se uverili u istinitost ove izjave možemo da pogledamo stvarne mape stare Evrope koje je Avram Ortelius (1527-1598), svetski poznati i priznati kartograf srednjeg veka, kreirao 1595. godine. Činjenica da ga savremeni istoričari priznaju i visoko ga cene neće im dozvoliti da ga ispitaju, što je veoma važno za razotkrivanje falsifikatora. Dakle, ovo je karta antičke Evrope koju je Avram Ortelius napravio 1595. godine, što znači da je to Evropa, bar, hiljadu godina pre stvaranja karte (Slika 1).

          Drugim rečima, mapa nam pokazuje stanje Evrope ne kasnije posle 6. veka n.e. Dakle, šta možemo videti tamo? Ne postoji ni Zapadno ni Istočno Rimsko Carstvo! Međutim, prema modernoj "istoriji" moraju biti tamo! Ova mapa nije jedina. Bez obzira na to koliko su tvorci "istorije" pokušali da unište sve prave dokaze o prošlosti, nisu uspeli, iako su to pokušali veoma jako. "Oni", mislim društveni paraziti iz vlasti od kojih je Isus Hrist želeo da oslobodi Izraelce! Ne postoji Rimsko carstvo na mapi stare Evrope, ali veći deo zauzima slaveno-arijevsko carstvo koje će biti nazvano Velikom Tartarijom u narednom milenijumu. U davna vremena je slovensko-arijevsko Carstvo okupiralo skoro čitavu Evropu. Britannica (Velika Britanija), Španija (Spain i Portugal) i Gallia (France i Italy) odvojili su se od ujedinjenog carstva Bele rase neposredno pre 6. veka, ali je dinastija Merovinga nastavila da vlada u njima neko vreme, ali ovo je priča za neki drugi dan. Mapa 9. veka ne pokazuje Rimsko carstvo, druge zemlje koje su izvan slaveno - arijevskog carstva (Slika 2) - Vizantijsko (Rimsko) carstvo 4-16 vek ...

          Na žalost, nisam imao autentične mape tog vremena koje sada imam, sa kojima bih, kad sam pričao o "biblijskim" vremenima mojim američkim studentima, dao veću težinu i značaj mojim rečima. Ja bih zasnivao svoje razgovore ne samo na tekstovima Novog i Starog Zaveta i na logici, već i na neospornijim dokazima koji stavljaju sve na svoje mesto. Dakle, dajem im sada kada pišem o vremenu mojih predavanja na ovu temu. Kao što se vidi na stvarnim kartama, Rimsko ili Vizantijsko carstvo se pojavilo od 4. do 6. veka n.e. To nije toliko važno sada kada se tačno pojavilo - to je predmet za neku drugu priču. Ovde bih želeo da dam neke veoma neočekivane, za većinu ljudi, informacije. Nije bilo Jevreja u Rimskom ili Vizantijskom carstvu tada. U tom trenutku su bili u Persijskom carstvu! Moderna verzija Biblije govori o vavilonskom ropstvu, iako se ropstvo, vavilonsko ili neko drugo nije dogodilo u stvarnosti. Izraelci nisu bili u mogućnosti da prodru u Persijsko carstvo već duže vreme i našli su prilično čudan način za to. Mogli su da  uđu na područje Persijskog carstva samo kao robovi, tako da su ih "očevi" Judejskog naroda "prodali" u ropstvo i tako ostvarili svoje ciljeve. Postalo je jasno vrlo brzo zbog čega su težili da uđu u ovu zemlju tako dugo da su na kraju došli kao dobrovoljni robovi, tačnije poslušne ovce koje će kasnije Isus Hrist doći da spasi: iste ovce koje poslušno izvršavaju volju judaističkih prvosveštenika i koji su postali robovi!
          Izraelci pripremaju drugi i završni udarac Persijskom carstvu koga su stvorili i razvili Sloveni-Arijevci. Želeo bih da podsetim čitaoce da je prvi udarac detaljno opisan u Starom zavetu u knjizi o Jestiri, koju sam analizirao u knjizi Rusija u zakrivljenim ogledalma, Tom 1. Kao rezultat prve socijalističke revolucije u Persijskom carstvu sredinom 6. veka naše ere, poznato kao vezir Mazdakovo uzdizanje, bogati Izraelci anti-Mazdakiti uzimaju bogatstvo prikupljeno od pljačke u Persijskom carstvu i beže u Rimsko carstvo od "Persijske" revolucije koju su organizovali i sproveli njihovi i dalje siromašni, prijatelji iz Simeon plemena. Tako se Izraelci pojavljuju u Rimskom carstvu po prvi put tek u sredini 6. veka n.e. To je tako zato što je Rimsko ili Vizantijsko carstvo rođeno neposredno pre toga. Osim toga, ako se uzme u obzir da su prema Starom zavetu Izraelci naneli udarac Persijskom carstvu po prvi put u 6. veku p.n.e. a zatim napustili Bliski istok, možemo shvatiti da oni nisu živeli na teritorijama "Rimskog" carstva dugo pre 6. veka nove ere. U stvari oni to nisu mogli jer veći deo "Rimskog" carstva pre tog datuma je bio deo Slaveno-Arijevskog Carstva, na zemljištu na koje Izraelci nisu imali nikakvu želju da se pojave zbog različitih razloga! Dakle, na početku 6. veka n.e. izraeliti anti-Mazdakiti traže utočište od "Persijske" revolucije u zemljama Rimskog carstva, što im je odobreno. U 491.godini n.e. siromašni Izrailji-Mazdakiti na čelu sa Man Zutrom sprovode prvu socijalističku revoluciju pod sloganima slobode, jednakosti i bratstva, tokom koje su prisvojili svo bogatstvo od persijskog plemstva uništavajući ga fizički kao "neprijatelja naroda" i uskoro su izraeliti anti-Mazdakiti sa svim bogatstvima napustili "blagoslovenu" zemlju slobode i jednakosti! Njihov brat-Mazdakis nije eksproprirao ništa iz "nekog" razloga. Ostatak izrailja-Mazdakita napustilo je Persijsko carstva sa još većim bogatstvom 529 n.e., pre nego što je tamo postalo previše "vruće": princa Khosrau (Khosrow or Chosroes) svrgnuo je njegov otac Kavadh i to je izmanipulisano od strane Izrailaca - "revolucionara" preko vezira Mazdaka. Za nešto više od dvadeset godina Izraelci-Mazdakiti kreirali su "svetlu" jednakost i bratstvo "glupim" Persijancima i svim ljudima koji su živeli u Persijskom carstvu. Kreirali su to tako "revnosno", da se Imperija preplavila krvlju i persijske aristokratije i siromašnih Persijanaca, koji su postavljali "glupa" pitanja, kao što su, kada će dobiti svoj deo jednakosti i bratstva. Kako se usuđuju da pitaju o tako beznačajnim stvarima kada je u pitanju bila "svetla " budućnost "celog" čovečanstva! Dakle, Izrailac-Mazdakis je pljačkao Persijsko carstvo u toku dvadeset godina, a onda se pojavio u Hazariji kao "izbeglica" (sl. 3). Neću opisivati šta su radili. Nije sada bitno. Samo sam hteo da malo opišem situaciju sa Rimskim carstvom tog vremena a sledi i zašto.

         Izrailci anti-Mazdakiti pojavili su se na prostorima ovog carstva tek krajem 6. početkom 7. veka naše ere. Carstvo na tlu gde su se biblijski događaji "odigrali" rođeno je tek u 4. veku (320 godina n.e.) i zbog ove činjenice Izraelci mogu da budu na tom tlu tada! Štaviše, nisu dugo ostali u Rimskom (Vizantijskom) Carstvu i ovde je zašto: "... U međuvremenu, Vizantija je vodila očajnički rat sa Arapima. Jevreji, pronalaze utočište u Vizantiji, morali su da pomognu Vizantincima, ali njihova pomoć je bila prilično čudna. Oni su se tajno dogovorili sa Arapima i otvorili gradske kapije noću i pustili arapske ratnike koji su ubili sve muškarce, a žene i decu su prodali u roblje. Jevreji, kupuju robove jeftino, i preprodaju ih sa velikom koristi. Grci nisu voleli ovakve stvari, ali nisu želeli da steknu dodatne neprijatelje, pa su zamolili Jevreje da napuste njihovu zemlju. To je kako se pojavila druga grupa Jevreja, vizantijska, u Hazariji ". Rimski car Flavije Heraklius nije hteo da rizikuje i kazni Izraelce za njihovu "zahvalnost" i zamolio ih je, tačnije njihove potomke, da napuste granice njegove imperije, što su oni i uradili. To se desilo sredinom 7. veka nove ere precizno, otišli su za Hazariju gde su njihovi "cehovski neprijatelji", Izraelci anti-Mazdakiti, već uzeli moć, koristeći različite metode u odnosu na one koje su koristili u Persijskom carstvu (Sl. 4).

         Tako, u sredini 7. veka n.e. "nepomirljivi" neprijatelji su se ujedinili u Hazariji i stvorili prvu svetsku parazitsku državu Hazarski Kaganat! Dakle, Izraelci koji su živeli na teritoriji Rimskog (Vizantijskog carstva) više od stotinu godina napustili su granice carstva. I više od tri stotine godina njih nije bilo na teritorijama tog carstva. Oni su se tamo vratili tek na kraju 10. veka n.e., i to ne zato što su Izraelci odlučili da odustanu od ideje o stvaranju super parazitskog sistema Hazarskog Kaganata. Nimalo! Oni su napustili svoju omiljenu zamisao, jer je ruski knez Svjatoslav potpuno uništio ovu prvu judaističku parazitsku državu 964 n.e.! Tako su, Izraelci došli u Rimsko (Vizantijsko) carstvo na kraju 10. veka n.e, (sl. 5). Nakon toga su počeli odatle da se šire preko cele Evrope koristeći kao svoju bazu svoje trgovačke mreže koje su stvorili u vreme Judejskog Hazarskog Kaganata.  

         Kao što se vidi iz mape Rimskog (Vizantijskog) Carstva Bliskog istoka, tlo gde je Judeja, prema biblijskom tekstu, nije pripadalo tom carstvu! Stoga, biblijski događaji nisu mogli da se dese tamo! Osim toga, prema tekstu Novog zaveta, gore navedeni, Pontije Pilat je bio guverner Rimskog carstva! On je bio guverner ili vladar Carstva, a ne prefekt (prokurator) iz Velikog Rima, jer, u stvari, grad Rim nije bio među gradovima koji se nalaze na tlu Rimskog (Vizantijskog) Carstva!

          Tako su, u prošlosti, Izraelci živeli na prostorima Rimskog Carstva dva puta. Prvi put judaistička zajednica je živela tamo od kraja 5. veka nove ere do sredine 7. veka naše ere. Po drugi put Izraelci su došli u zemlje ovog carstva na kraju 10. veka nove ere i nisu ga napustili do njenog kraja 1453 n.e., barem neki od Izraelaca. Sada ostaje da se odredi kada je Isus Hrist bio razapet, jer su ga judaistički vrhovni sveštenici osudili da bude žrtvovan, kao lažni prorok, Bogu Jehovi na Judejski praznika Paša! Ovaj događaj nije mogao da se desi tokom prvog boravka Izrailaca u zemljama Rimskog carstva, jer nije bilo totalnog pomračenja sunca od kraja 5. veka nove ere do sredine 7. veka nove ere, a kamoli, totalnog pomračenja sunca i zemljotresa u isto vreme! Tako, ispostavlja se da su se biblijski događaji dogodili tek nakon što su Izraelci došli u Rimsko Carstvo (Vizantijsko) po drugi put na kraju 10. veka n.e., što znači da Isus Hristovo raspeće nije moglo ranije da se dogodi. I to se desilo na kraju 11. veka, naime, 1086. godine, u Carigradu, gde su zabeleženi istovremeno totalno pomračenje sunca i zemljotres. Postoji još jedna "nijansa" na koju skoro niko ne obraća pažnju. Tekst Novog zaveta jasno i nedvosmisleno kaže da su kasno noću stražari uhapsili Isusa Hrista i doveli ga u sinagogu, gde judaistički prvosveštenici posle ponoći organizuju suđenje! To se dogodilo upravo posle ponoći: ni ujutro ni u dnevnom vremenu, što ukazuje da je judaizam Mesečev kult, kult smrti! Nepravedno suđenje Isusa Hrista posle ponoći govori dovoljno. Dovoljno je zapamtiti da tzv Satanisti izvršavaju svoje crne mise u crkvama i hramovima posle ponoći! Ova podudarnost ne može biti slučajna, već pokazuje identitet ovih Mesečevih kultova.
          Kada borave u drugim zemljama, Izraelci se naseljavaju u blizini svojih trgovačkih mesta koja su utvrđena izgrađenim zidovima. Njihove kapije su se zatvorale noću i nikog nisu puštali do jutra. Želeo bih da skrenem na ovo vašu pažnju: oni su bili ti koji su se izolovali od ostatka naroda, a ne obrnuto. Kasnije takva mesta će se zvati judejska geta. Oni nisu bili zatvoreni, već su se zatvarali od ostatka, unutar grada u gradu, jevrejska zajednica je uvek funkcionisala na svom maternjem jeziku i svojoj vladini prava, oni su imali svoj sopstveni sud, svoju sopstvenu administraciju, itd. Jedina stvar koju su morali da urade Jevrejski prvosveštenici je, da dobiju dozvolu za smrtnu kaznu ljudi koje je osudio vladar zemlje, na mestu gde se zločin dogodio. Rimsko carstvo nije jedina zemlja u kojoj je osnovana ova vrsta uređenja, to se dogodilo u svim zemljama u kojima su živele judejske zajednice. Dakle, vraćamo se na biblijske događaje, koje sam analizirao pred mojim slušaocima u San Francisku u junu i julu 1992. godine, i ponovo citirao navode iz Novog Zaveta, Matej:

                15. A u čast velikog praznika Pashe, prema njihovom običaju, komandant grada je obično oslobađao jednog zatvorenika koga je narod hteo.
16. Tada je u rukama Pilata bio jedan zatvorenik koji je bio skoro lud i koji se zvao Varava. On je bio uhvaćen u ubistvu i bačen u podrum zatvora.
17. I ka da se okupiše, reče im Pilat: „Koga hoćete da vam oslobodim, Varavu ili Isusa koji se zove Hristos?”
 

  O kom festivalu Novi zavet govori? U stvari, u ruskoj verziji čitamo sledeće:

15. A u čast velikog praznika Pashe, prema njihovom običaju, komandant grada je obično oslobađao jednog zatvorenika koga je narod hteo.
 

         Praznik Paskha je Uskrs. Reč je izvedena iz hebrejskog Pesach (Passover). Dakle, kakav Uskrs (ili Paskha) bi to mogla biti, ako je onaj koji se zove Isus Hrist i u čiju čast je proslavljan praznik Uskrs, kada on još nije razapet !? Može li biti judaistički praznik Pesach? Passover (Izraelski: Pesah, Pesakh, Jidiš: Peysekh, Paysakh) je Jevrejski i Samarićanski sveti dan i praznik u spomen na Jevrejsko bekstvo iz ropstva u Egiptu. Passover počinje 15. dana meseca Nisan (ekvivalent marta i aprila u gregorijanskom kalendaru). Kao što se vidi iz definicije praznika Pesakh, to je čisto jevrejski praznik za koji po tradiciji Judeji imaju četiri imena:

1. "Khag a-pesakh" je praznik Pesakh. U prvoj noći Pesakha Bog je prošao preko kuća u kojima su živeli Jevreji, poštedeo ih, i ubio je samo egipatske prvorođene. Reč "Pesakh" potiče od hebrejske reči "Pasakh", što znači da preći preko nečega ili preskočiti. (Shmot, 12:27).

2. "Zman kheruteynu" znači "vreme naše slobode". Jevreji su bili Egipatski robovi 210 godina, ali Moše-rabin ih je oslobodio iz Egipta i odoveo ih u obećanu zemlju. Egzodus i fizička sloboda označili su rođenje jevrejskog naroda. Za sedam nedelja su Jevreji takođe dobili duhovnu slobodu, kada im je Bog dao Toru na Sinaju. Veza između ova dva događaja koja se proslavljaju u Pesakh (simbol fizičke slobode) i Šavuot (simbol duhovne slobode) se obavljaju putem brojanja Omer. (vidi Vaikra 23:5).

3. "Khag a-matzoh" je praznik Matza. Jevreji moraju da jedu Matza tokom Pesakh, naročito u noći Seder. Matza podseća na činjenicu kako su brzo naši preci napustili Egipat; ona simbolizuje slobodu.

4. "Khag a-aviv" je prolećni praznik. Pesakh je praznik proleća i buđenje prirode, kada voćke cvetaju i pšenica zri. Ljudi skupljaju ječam i onda na drugi dan Pesakh donose prvi snop (Omer) u Hram.[1] [1] www.istok.ru

          Dakle, kao što je apsolutno jasno iz gore navedenog, Pesakh je čisto jevrejski praznik sada i, još više, u takozvanim biblijskim vremenima. Ali šta stih 15, poglavlje 27, Matej onda znači? Prema modernoj verziji istorije Pontije Pilat je bio rimski prefekt u sasvim nedavno osvojenoj Judeji. Ali praznik Pesakh je bio čisto jevrejski praznik i zbog ovog Pontije Pilat nije mogao imati nikakve veze sa ovim praznikom. Osim toga, Novi zavet kaže da je Pontije Pilat bio guverner, ne prefekt, to su dva sasvim različita značenja. Što se tiče običaja guvernera da oslobađa zatvorenika, mogu da kažem sledeće. Svaki narod je stvarao svoje običaje i tradiciju vremenom više puta tokom milenijuma. Stih 15 kaže jasno da je Pontije Pilat guverner, imao je običaj, što znači da je ovo običaj njegovog naroda, a ne jedan od judejskih. Onda se javlja logično pitanje: običaj kog praznika se Pontije Pilat pridržavao? Mi smo upravo videli da to nije imalo nikakve veze sa Judejskom Pesakh. Da li bi to mogao da bude hrišćanski Uskrs? Uskrs je hrišćanski praznik u čast Isus Hristovog vaskrsenja. Ali kada je Pontije Pilat hteo da spase Isusa Hrista od smrtne kazne nije mogao postojati običaj da se oslobodi jedna osuđena osoba na Uskrs, jer se on pojavio posle Isus Hristove smrti! Zvuči apsurdno da je Pontije Pilat pokušavao da spasi Hrista od smrti u skladu sa običajima povodom njegovog vaskrsenja, zar ne? Sva apsurdnost ove situacije će nestati ako se setimo da je kult Dionisa dominirao na teritoriji Rimskog (Vizantijskog) Carstva u biblijska vremena, ili grčka religija kako je često nazivaju. To je upravo grčka religija, ne hrišćanstvo, koju je Knjaz Vladimir prinudno nametnuo zemljama Kijevske Rusije 988 n.e., i sasvim je logično da se čovek koji se zove Isus Hrist još nije rodio! Međutim, kult Dionisa je bio sledeća modifikacija kulta Ozirisa, koji je u potpunosti formiran u Egiptu u 12. veku p.n.e. Imao je različita imena u različitim zemljama i imperijama samo je drugačije ime sina Boga koji je umro za grehe čitavog čovečanstva i obećavao nebeski život sledbenicim nakon svoje smrti, ali suština je ostajala uvek ista. Ovaj kult u Maloj Aziji nazvan je kult Atis, u Siriji-kult Adonis, na tlu Romeje - kult Dionisa, itd. Svi su bili odraz u ogledalu kulta Ozirisa. To je vrlo interesantno da ako dovedemo datume njihovog rođenja do našeg kalendara, možemo videti da je u svim ovim kultovovima bog rođen jednog istog dana - 25. decembra! Ovo nije slučajnost. Ovaj datum ima poseban značaj u kultu Ozirisa i u različitim modifikacijama su promenili samo ime rođenog boga i dodali neke lokalne tradicije. Poenta je da je noć od 21. decembra do 22. decembra najduža noć u godini, a dan je najkraći. To je vreme zimskog solsticija, kada se iznedri novo Sunce.

          Na 21. decembar drevni Sloveni-Arijevci su imali prvi dan zime: "... U saglasnosti sa prirodnim ritmovima oni su slavili Koladin rođendan, kao temelj jednog od glavnih slovenskih bogova, Daždboga, koga simbolizuje Sunce. Sloveni su slavili Svjatok, rođenje i početak nove godine, tokom 21 dana, koji su bili puni zabave, slavlja i ukusnih jela - sve je to pomoglo da se prođe kroz mračnu i hladnu zimu. Pripremali su kolivo ili sočivo, kašu od zrnevlja pšenice, ponekad riže ili leća začinjene semenom maka, medom, orasima i grožđicama, i sočevik, slatke pljeskavice sa sirom i džemom. Kuće su ukrašavane lutkama boga Velesa, slovenskog prototipa modernog Deda Mraza (Santa Claus). Ljudi su valjali zapaljene točkove po ulicama i palili vatre u cilju da se pomogne novo-rođenom zimskom suncu. Mladi ljudi su išli od kuće do kuće i pevali svečane pesme koje su nosile poruke sreće i blagostanja (božićne pesme) i dobijali hranu kao nagradu ..."

          U stvari oni koji su stvorili kult Ozirisa u drevnom Egiptu koristili su "princip kukavičjeg jajeta", što znači sledeće. Kukavica polaže jaja u gnezdu drugih ptica koje ih izlegu sa svojim jajima, a kasnije ih čuvaju jer njihov majčinski instinkt se uključuje i onda ne razlikuju svoje mladunce od stranih. Rastući, kukavica postepeno izguruje druge mladunce iz gnezda koji umiru, a siroti roditelji i dalje hrane kukavicu. Ovo je primer prirodnog parazitizma u svetu ptica. "Princip kukavičjeg jajeta" se koristi i u ljudskom društvenom životu i predstavlja zaborav suštine nekih tradicija iz svesti ljudi od strane drugih, tako da se nove tradicije preklapaju na stare, bez mogućnosti da se to primeti. Na primjer, Sloveno-Arijevski Koladin rođendan, manifestacija Daždboga (drugo ime Svarog) koga personifikuje Sunce je sunčani kult, kult života, koji je promenjen "principom kukavičjeg jajeta" u mesečev kult i Ozirisov rođendan, u kult smrti! Zahvaljujući tom triku, ljudi ne vide šta je "kukavica", i nastavljaju da je hrane. Ova vrsta supstitucije vedskog praznika u praznik Mesečevog kulta je vrlo suptilni potez društvenih parazita koji im omogućava da uspavaju genetsku memoriju ljudi, jer praznik nije promenio svoj spoljni izgled, već suštinu onoga što se slavi. To je bio upravo "princip kukavičjeg jajeta" koji je omogućio društvenim parazitima, da uspešno i prilično brzo nametnu religiju smrti - kult Ozirisa i njegove sledeće modifikacije, a najviše "plodno" od njih je bilo hrišćanstvo. To je jedan od najsjajnijih primera kako društveni paraziti uspešno koriste ovo društveno oružje! [1]

_____________________________________________________________

[1] Milenijumima su ljudi slavili rođendan bogova 25. decembra: to je Oziris u drevnom Egiptu, Dionizije u antičkoj Grčkoj, Mithras (Sanscr. Mitra), nepobedivo sunce, u Indo-iranskom svetu itd.

 

 KO, KADA I GDE JE RAZAPET - II deo

       
         Dakle, vratimo se u biblijsko vreme i na odgovor na pitanje o običaju koji je poštovao Pontije Pilat. To je bio praznik u čast Dionisovog vaskrsenja trećeg dana posle njegove smrti, kada je vladar Rimskog carstva, u našem slučaju Pontije Pilat, odobravao život i slobodu osuđenom čoveku koga bi narod birao. Pontije Pilat je mislio da bi narod kome je Isus Hristos učinio toliko dobrog, spašavjući njihove živote, nesumnjivo izabrao njega, ali na njegovo iznenađenje oni su odabrali ubicu Varavu! Pontije Pilat nije i zapravo nije mogao da zna, da je posmatrao akciju psi-oružja koje su judejski prvosveštenici primenjivali kako bi ljudi odabrali Varavu! Sa nastavkom psi-uticaja na mase, Isus Hrist je razapet, a kada su prestali to da rade, jasno se ogleda u Novom zavetu: dok su ljudi bili pod uticajem, oni su ga proklinjali, pljuvali na njega i pretukli ga, ali kada je izdahnuo, svako je "iznenada" i istovremeno shvatio da je to nenadoknadiva tragedija koja se dogodilo pred njihovim očima.

          Želeo bih da obratite pažnju na to kako neki umetnici prikuzuju Pontije Pilata i Isusa Hrista na svojim platnima. Jedan od poznatih slikara renesanse, Ticijan, naslikao je Pontije Pilata na svojoj čuvenoj slici "Ecce Homo" (1535) sa bradom, obučenog kao Ruski bojar sa tipično slovenskim izgledom. Da li bi to moglo da se uradi slučajno? Mislim da su ljudi u 16. veku znali mnogo bolje kako su njihovi preci izgledali od autora moderne "istorije." Ticijanov prijatelj, Markiz Frederiko Gonzaga, Vojvoda od Mantua, tražio je da naslika ovu sliku, koja je postala prva u njegovoj seriji "Ecce Homo". Dakle, ispostavilo se da nije bilo bele tunike i sandala u vreme Rimskog carstva kako drevne "Rimljane" sada prikazuju. Ali prema modernim legendama, a ne hronikama, Pontije Pilat je "Rimski" patricij! (Slika 6 )

          Postoji još jedna stvar. Čuveni "rimski" mač iz "nekog" razloga izgleda isto kao skitski mač, što je još jedna "opuštena" slučajnost. U stvari, Skitske humke se nalaze od Kine do Evrope, u kojima su arheolozi pronašli "Rimske" mačeve i prema modernoj istoriji, mnoga od ovih grobnih mesta su mnogo starija od samog Rimskog carstva! Za razliku od drugih ljudi, Skiti su koristili konje za vojne operacije i prilično kratak Skitski mač je bio veoma ugodno oružje za borbu sa konja, dok je sa dugim mačem ratnik lako mogao da povredi svog konja.

          Mogu da skidam poklopac laži sa istinske prošlosti civilizacije Midgard-Zemlje beskrajno. Međutim, želeo bih da obratite pažnju na samo još jedan trenutak u vezi Isusa Hrista.To se odnosi na krstaške ratove. U modernoj verziji "istorije" Prvi krstaški rat desio se kada je Papa Urban Drugi uputio poziv 1095. godine. Postoje neke "neobičnosti" u svemu ovome koje su me iznenadile mnogo - ako je Isus Hrist, čije je pravo ime bilo Radomir (srpski "radost sveta"), razapet u 33 godine naše ere, zašto niko nije uputio poziv za kažnjavanje njegovih ubica tokom 1062 godine? Bilo im je potrebno skoro jedanaest vekova da osete nepremostivu želju da ponovo uzmu Sveti Gral i kazne njegove ubice, koje su se pretvorile u pepeo odavno baš kao i njihovi potomci! Međutim, ako se uzme u obzir da je Isus Hrist je razapet u Carigradu - Jerusalimu 16. februara 1086 n.e., onda će ova glupost nestati.

          A ako se uzme u obzir da je kao rezultat Prvog krstaškog rata Carigrad-Jerusalim zauzet 15. jula 1099. kada je Jerusalimsko carstvo stvoreno, sve dolazi na svoje mesto. Prema modernoj interpretaciji istorije, snage Vitezova su se okupile u Carigradu da nanesu svoj odlučujući udarac, car imperije Carigrada, Aleksej Prvi Komnin, primio je lidere krstaša u svom gradu kada su se utaborili u gradu i oko njega pre nego što su potegli oružje. Začudo, postoje originalni dokumenti koji bi potvrdili ovo tumačenje:

"... Iako je Vizantijski vladar tražio od Evropljana pomoć u odbrani Carigrada, brojne trupe koje su se približavale njegovoj prestonici sa svih strana su mu izazvale strah. Sećajući se štete od vojske Petra Pustinjaka, car je bio spreman da se sastane sa Gotfridom Bujonskim unapred. Maestralno krijući svoje neprijateljstvo, on se ulagivao krstašima, darivajući ih poklonima i uveravao ih je u svoju odanost papi i francuskom kralju .. "

          Ovo je moderna interpretacija tih događaja.

          Sećanje na štetu od vojske Petra Pustinjaka ... iz nekog razloga činjenica je da je ta vojska bila prvi ešalon prvog krstaškog rata se ne pominje, niti činjenica da su ih Vizantinci uništili, vojsku koja je navodno došla da im pomogne, skoro do poslednjeg čoveka! Osim toga, prema savremenoj istoriji 11. veka, katolici i njihov vođa, Papa, smatrali su istočni ogranak hrišćanstva jeretičkim, pa čak i paganskim i tretirali su istočne hrišćane odgovarajući tome. Vizantijski patrijarh je bio na čelu vizantijske crkve, i car Aleksije Prvi Komnin nije mogao da ih uverava u njegovu odanosti Papi, pa čak i više, francuskom kralju! U prvom slučaju njega bi odmah svrgao sopstveni narod a u drugom bi bio anatemisan od strane carigradskog patrijarha. U drugom slučaju imperator ogromnog carstva nije mogao da ubeđuje kralja u njegovu predanost, jer bi to bilo nedopustivo poniženje za Imperiju!

          Osim toga, samo vazali ubeđuju u odanost i francuski kralj nije bio uveren u to, jer vizantijski car nikada nije spomenuo činjenicu da je rimsko (vizantijsko) carstvo deo francuskog carstva! Sasvim različite informacije se pominju u originalnim dokumentima tih vremena, ne i u komentarima na komentare komentara onih koji su navodno imali originalne dokumente u svojim rukama, pa čak i kada su ih čitali! Ako se okrenemo pravim dokumentima, možemo naći mnogo zanimljivih i neočekivanih stvari!

          Na primer, jedinstven rukopis o genealogiji u četiri toma ima potpunu informaciju o svim carevima, kraljevskim i plemićkim porodicama Evrope (i ne samo Evrope) od najstarijih vremena do kraja 17. veka n.e. zaključno (Slika 7 i 8).

 

           To je jedina kopija i najkompletniji rukopis rodoslova koji sadrži ne samo sve vladajuće dinastije Evrope, Azije i Severne Afrike, već i informacije o zemljama, njihovim glavnim gradovima, itd (Slika 9)

        
         Možemo videti prilično zanimljive podatke kad je otvorimo u delu posvećenom Jerusalimu. Prva stvar koja upada u oči su grbovi vladajućih kuća u Jerusalimu (Slika 10).

 

          Nema mnogo njih, ali je takođe interesatno da ne postoji ni jedan grb među njima koji bi pripadao kraljevskim kućama Judeje, gde se u skladu sa savremenim konceptima nalazio grad Jerusalim! Ali još zanimljivija stvar nas čeka na sledećoj stranici rukopisa (Slika 11):

 

          Konstantin Veliki je bio prvi kralj Jerusalima 320. n.e.! To je bio car Konstantin Prvi (306 - 337 n.e.), koji je poznat u modernoj verziji "istorije" kao car Vizantije!

          Prema modernoj verziji istorije car Konstantin Veliki je napravio hrišćanstvo državnom religijom u vizantijskom (Rimskom) carstvu. 325. godine n.e. je sazvao Prvi vaseljenski sabor gde su "sveti" oci izradili prvih sedam kanona vere. 330. godine n.e. prestoni grad Vizantija je dobio njegovo ime i grad je od tada postao prestonica carstva.

           Dakle, ovde je ono što imamo prema zvaničnoj "istoriji." Imperator Konstantin Veliki proglasio je hrišćanstvo državnom religijom i vrhovni sveštenici su došli da žive u prestonom gradu, što znači da je Carigrad postao zvanični verski centar carstva i pre Prvog vaseljenskog sabora, i već od trenutka objavljivanja nove državne religije, koja je ustvari bila kult Dionisa, a ne hrišćanstvo, koji se razlikuju malo jedan od drugog u svojoj suštini! Osnovna razlika je ime boga, dok je "kostur" isti što dopušta društvenim parazitima da tako lako-manipulišu prošlim događajima, samo je bilo potrebno da unesu ime Isusa Hrista umesto Dionisa i sve je bilo u "savršenom redu".

          Zar nije zanimljivo ? 320. godine.n.e. Konstantin je proglasio "hrišćanstvo" državnom religijom u gradu Vizantija i od tog trenutka on postaje prvi kralj Jerusalima! Ponavljam, Konstantin je objavio državnu religiju u gradu Vizantija. Međutim, on nije proglašen za prvog kralja Vizantije, već Jerusalima! Zar to nije čudno? Ali neobičnost će nestati odjednom ako se ne koriste stereotipi koji postoje sada i koje su nametnuli društveni paraziti da je Jerusalim ime grada. Ime grada u kome se desio taj događaj je Vizantija, što znači da reč "Jerusalim" nije ime grada, već je mesto gde se nalazi najviši sveštenik državne religije. Poenta je da u stara vremena država može imati dva glavna grada: jedan glavni bi predstavljao sekularnu vlast, a drugi grad je bio centar duhovne snage! Da bi se razlikovalo šta koja prestonica predstavlja i koju moć, glavni grad duhovne snage zvao se Jerusalim.

          Dakle, Konstantin Prvi je postao kralj Jerusalima 320.god. n.e. i već 323 n.e. nakon što je pobedio svog zajedničkog suvladara Maksentijusa, postao je rimski car. Onda je imao dve titule-kralj Jerusalima i car Vizantije. Već 330.god. n.e. car Konstantin Prvi prenosi prestonicu Carstva u grad Vizantija koji je ubrzo posle toga počeo da se zove Konstantinopolj, grad Konstantina. Upravo je tada grad Vizantija-Carigrad postao sekularni glavni grad i Jerusalim, duhovna prestonica, istovremeno. Zato je Konstantinopolj bio i Jerusalim! Prikladno je napomenuti da je svaki car vizantijskog carstva postajao i kralj Jerusalima. Hajde da ponovo pogledamo u rukopise i saznamo ko se još pominje kao kralj Jerusalima. Na iznenađenje, nalazimo da je vojvoda Gotfrid Bujonski stekao ovo zvanje 1099. god. n.e., kada su krstaši zauzeli Jerusalim!

          Međutim, moderna interpretacija "istorije" ga naziva prvim kraljem Jerusalima iz "nekog" razloga koji nije tačan, jer je Konstantin Veliki bio prvi koji je postao prvi kralj Jerusalima 320.g.n.e. prateći rukopis, i "njegov" Jerusalim je bio na mestu grada Vizantije-Carigrada. Može li biti da se greška uvukla u rukopis 17. veka? Čini se da ne može. Rukopis kaže da je Žan de Brien bio kralj Jerusalima od 1210 do 1221 n.e. , a moderna "istorija" govori isto! Dakle, ovde se rukopis u potpunosti poklapa sa opšte prihvaćenom zvaničnom verzijom! Ali rukopis takođe proziva Žan de Briena carom Carigrada! Pa, moderna istorija prelazi preko ove činjenice u apsolutnoj tišini. Iako se pominje oduzimanje Carigrada, ali se tvrdi da se to desilo u aprilu 1204 n.e. tokom sledećeg krstaškog pohoda. 
          Postoji čudna stvar u svemu ovome. Prema zvaničnoj verziji, Jerusalim se predao 2. oktobra 1187 n.e. nakon kratkotrajne opsade sultana Saladina, koja se dogodila neposredno posle smrti sledećeg kralja Jerusalima Boudena Četvrtog. Mi takođe znamo iz zvanične verzije da su krstaši zauzeli Carigrad 1204 n.e i da je Žan de Brien postao kralj Jerusalima. Interesantno je prema rukopisu, da su svi kraljevi Jerusalima iz "nekog" razloga veoma usko povezani sa Carigradom, uključujući i Boudena Četvrtog. Iako oni nisu uvek postajali carevi u Carigradu, kao, na primer, Konstantin Veliki, vojvoda Gotfrid Bujonski ili Žan de Brien ...

          Ovaj period iz prošlosti je veoma zanimljiv, ali mi dozvolite da napustim svoja potpuna pojašnjenja za odgovarajuću knjigu (Slika 12).

 

           U međuvremenu ću se vratiti svom životu u SAD krajem juna 1992. godine, kada sam sproveo svoj prvi školski-seminar u San Francisku. Međutim, pre nego što to uradim ne mogu da ne skrenem pažnju na još jednu važnu činjenicu oko života Isusa Hrista koji se odnosi na njegovu suprugu-Mariju Magdalenu. Želeo bih to da uradim samo iz jednog razloga - ima legendi koje se odnose na jedinu ženu Isusa Hrista iz najbližeg kruga onih koji su mu ostali verni i nakon njegovog raspeća i vaskrsenja 
         "... Prema drugoj verziji, latinskoj, kako bi odagnala tugu Marija Magdalena zajedno sa Lazarom i njegovom sestrom Martom stiže na jug Francuske u Provansu, na more. Putnici su se smestili na obali između Marseja i Nima.. Marija se nastanila u "pećini samoće" među stenovitim strmim liticama nedaleko od naselja Sent-Bom (Sveti Miris) koje je dobila to ime u čast mirisnih ulja sa kojima je Marija Magdalena mazala Hristove noge. Ovde je propovedala svoje učenje i umrla u 63.god.n.e. sahranjena je u Sankt-Maksimin opatiji koja se nalazi oko tridesetak kilometara od Marseja..."

          To je ono što se, prema zvaničnoj verziji istorije desilo sa Marijom Magdalenom posle Hristovog raspeća i vaskrsenja, čemu se čitaoci dive. Ja ću početi sa gradom Marsejom:
           "... Grad se nalazi u Lionskom zalivu. To je najveća luka u Francuskoj blizu usta ušća Rone sa kojom je Marsej povezan preko kanala. U 3. i 2. veka pre nove ere grad koji su Grci nazivali Masalija bio je izložen napadima Kelta i Ligura. Zato je u 123.god. pne grad razmatrao ulazak u savez sa Rimom. Senat je iskoristio situaciju i započeo teritorijalnu ekspanziju u Provansi a onda i Galiji... "

           Kao što je očigledno iz prethodnog,, grad koji je na mestu modernog Marseja je zvan Masalija u biblijskim vremenima! Evo više informacija o prošlosti grada Marseja:

          "... Tokom rata Cezara sa Pompejom Veliku Masiliju su uništile Cezarove trupe nakon čega je počela da se raspada. Vojvoda od Provanse vratio je gradu život u 10. veku. Krstaški ratovi su odigrali ključnu ulogu u rastu trgovinske vrednosti Marseja koji je postao važna tranzitna luka. 1481.god. grad se zajedno Provansom pridružio Francuskoj ... "

          Kao što proističe iz gornjeg, Cezarova armija je uništila drevni grad Masaliju (prema zvaničnoj verziji moderne "istorije" građanski rat između Cezara i Pompeja je bio 49-45 pre n.e.), nakon čega je započeo raspad grada. Ovaj grad je obnovljen tek u 10. veku zahvaljujući Vojvodi od Provanse i od tada je nazvan Marsej! Zar nije impresivno-grad pod nazivom Marsej pojavio se u 10. veku n.e. a Marija Magdalena, prema zvaničnoj legendi, stigla je na obalu između Marseja i Nima izmičući poteri 33.god. n.e.? Ali to nije sve! Kao što proističe iz istorije Marseja, i grad i Provansa su postali deo Francuske tek 1481.god.n.e. Ali ni to nije sve! Nije postojala Francuska u 1. veku n.e., ali je postojala Galija. 
          Hajde da nastavimo da analiziramo ovo istorijsko "majstorstvo":

          "... Ona je propovedala svoje učenje i umrla u 63.god.n.e. Ona je sahranjena u St-Maksimin opatiji koja se nalazi oko tridesetak kilometara od Marseja..."
          Kao što smo upravo videli grad nazvan Marsej pojavio se na istorijskoj areni tek u 10. veku n.e. A Sent-Maksimin opatija u 1. veku nove ere nije mogla da se pojavi ni pedeset kilometara od grada Masalije, Marsejskog drevnog prethodnika, jer opatije su se pojavile tek nakon što je crkva podeljena na istočnu i zapadnu, čak i prema zvanično prihvaćenoj verziji "istorije."

          Dana 16. juna 1054. (julijanski kalendar) na papskog ambasadora u Carigradu kardinala Humberta bačena je bula sa anatemom vizantijskog patrijarha i njegovih sledbenika na oltaru Sveto Sofijske katedrale. U osam dana carigradski patrijarh je sazvao savet koji je potvrdio izopštenje papskog legata i svih onih koji su ga podržali. Oni su anatemisani zato što su  priznavali da Sveti Duh može doći od božjeg sina. Treba imati u vidu da je postojala religija, ali se nije zvala hrišćanstvo. Osim toga, prema zvaničnoj "verziji" hrišćanstva, car Konstantin Veliki proglasio je "hrišćanstvo" državnom religijom u Rimskom carstvu tek 320.god. n.e., čak i pre toga, kada su prvi "hrišćani" živeli u podzemlju i kada su ozbiljno proganjani od strane vlasti . I moderna istorija nam je rekla da je Marija Magdalena sahranjena u St-Maksimin opatiji 63.god. n.e.! U stvari, opatije su bile i predstavljaju zvanične strukturne jedinice katoličke crkve, kao dominantne državne religije. Postoji još jedna činjenica. Legende o Mariji Magdaleni kažu sledeće:

         "... Bila je legenda koja je postojala na južnoj obali Francuske tokom mnogih vekova, da je Marija Magdalena donela Gral u Marsej zajedno sa svojom sestrom Martom, njenim bratom Lazarem i Dionisijem Areopagitom. Lokalni meštani su poštovali Mariju Magdalenu kao Isusovog bliskog i pravog prijatelja, kao ženu-miro-nosioca, prvu koja je videla Hrista nakon vaskrsenja. Oni su je smatrali osnivačem istinskog hrišćanstva i "majkom Grala", koji je kako stara legenda govori, ona sakrila u pećini neposredno pre svoje smrti ... "

          Sve nam jasno u vezi grada Marseja. Sada ćemo obratiti pažnju na veoma zanimljivu činjenica da su stanovnici na jugu Francuske (Napomena-Francuske, ne Galije koja je postojala u 1. veku nove ere) smatrali Mariju Magdalenu Hristovom ženom i osnivačem pravog hrišćanstva i "majkom Grala ". Poenta je da je prema legendi i Isus Hristovim rukopisima Marija Magdalena bila njegova supruga i majka dvoje dece-ćerke i sina! Ako se uzme u obzir da legende kažu da je Gral posuda sa Hristovom krvi, a zatim i fraza da je Marija Magdalena majka Grala, postaje jasno. U stvari krv Isusa Hrista su njegova deca, njegov nastavak života! Onda je majka grala majka Isus Hristove dece! Što se tiče osnivanja pravog hrišćanstva od strane Marije Magdalene i šta se tada desilo, legende i zvanična "istorija" izveštavaju sledeće:

         "... 1209-1229.god.n.e. Rimska crkva je započela krstaški rat protiv Albigoja u Južnoj Francuskoj. U težnji da potčine svojoj moći oba, i telo i dušu, rimska crkva nije mogla da toleriše da slobodna i sjajna kultura koja ne priznaje moć Rima postoji na jugu Francuske, u Provansi i Langedoku. Ovi ratovi su ostavili iza sebe pepeo i ruševine. Lepa zemlja Provansa je potpuno uništena, a stanovništvo istrebljeno sa užasnom okrutnošću. Mučeništvo Katarske zajednice, njihov herojski otpor Rimu i požrtvovanost u ime slobode i duha nisu bili uzalud.

         Rat protiv Albigoja trajao je dvadeset godina. Dvorac Montsenjur gde je prema legendi Sveti Gral držan, postao je njihovo poslednje utočište. Dvorac i zemlja su pripadali Esclarmonde de Foix, stvarnoj istorijskoj ličnosti. Bila je plemenita žena i inicirana u veoma visok sveti rang, koji je predvodio otpor do kraja. Legenda ju je nazivala čuvarem Grala; njeno ime je okružen legendom, Oto Ran ispričao je jednu od njih u svojoj knjizi "Krstaški rat protiv Grala" zasnivajući je na rečima pastira-brđanina. Sveti Gral nije kako ga opisuju posuda koju je Marija Magdalena nosila sa sobom, već dragulj koji je pao iz Luciferove krune kada su pali anđeli bačeni s neba na zemlju.
           Dok su zidovi Montsenjur još stajali, Katari su čuvali Sveti Gral. Ali Montsenjur je bio u opasnosti. Luciferova vojska je već bila blizu njihovih zidova. Bio im je potreban Gral kako bi ga vratili u krunu vladara. Esklarmond, čuvar Grala, bacila je dragoceni relikt u utrobu planine. Planina se zatim zatvorila i na taj način Gral je sačuvan. Kada su đavoli ušli u dvorac, shvatili su da je prekasno. U besu su spalili sve Čiste (Katare), u blizini stena na kojima je dvorac stajao, na polju požara. Esklarmond je bila jedina koja nije umrla. Kada je sakrila Gral, otišla je na vrh planine, pretvorila u belog goluba i odletela u planine. Krstaši nisu pronašli ni blago Katara ni Sveti Gral. Vrlo je verovatno da su još uvek u Langedoku. Neke pesme, uključujući i otkrića iz 19. veka, dovode trag do Rennes le Chateau-a gde je Sveti Gral posebno poštovan."

          Zanimljivo, zar ne? Evo kako je članak Vikipedije tumačio ove događaje:

          "Albigojski krstaški rat ili Katarski krstaški rat (1209-1229) bio je 20-ogodišnji vojni pohod koji je inicirala Rimokatolička crkva da eliminiše Katarsku jeres u Langedoku. Pošto su diplomatski pokušaji Inoćentija trećeg bili neuspešni, posle smrti papskog legata Pjera de Kasteljana koji je ubijen (navodno od strane agenta u službi u Katara), Inoćentije treći je proglasio krstaški rat protiv Langedoka, nudeći zemlje tih šizmatika francuskim plemićima koji su spremni da uzmu oružje u ruke. Nasilje je dovelo do spajanja zemlji sa bliskom kulturom i jezičkom vezom Katalonije (vidi Oksitanija). Procenjuje se da je 200.000 do 1.000.000 ljudi masakrirano tokom krstaškog rata. Katarski krstaški rat je takođe imao ulogu u stvaranju i institucionalizovanju kako Dominikanskog reda tako i srednjovekovne inkvizicije ... "

          Vreme krstaškog rata protiv Katarskog pokreta ponovo privlači pažnju. Ako je Marija Magdalena napravila pravo hrišćanstvo u Provansi i Langedoku u 1. veku n.e., veoma je čudno da je papa Inoćentije treći ratovao protiv njenih sledbenika tek u 13. veku n.e. i proglašavao ih jereticima! Sve se ispostavlja veoma čudno: prvi krstaški rat, čiji je cilj bio da se oslobodi Sveti Grob bio je od 1095-1099 n.e. i bio je prekinut zauzimanjem Jerusalima-Carigrada. Oni su čekali skoro jedanaest vekova da kazne Hristove ubice, a onda su odlučili da kazne "jeretike", sledbenike Marije Magdalene, ali tek nakon dvanaest vekova! Rimski Papa je imao naizgled čudnu logiku, ali ta čudnovatost nestaje odjednom, ako obratimo pažnju na činjenicu da su Katari smatrali sebe čistim, i prozvali krstaše koje je poslao Inoćentije treći luciferovom vojskom ili slugama đavola!
            Dakle, ako se uzme u obzir da je Isus Hrist razapet u Jerusalimu-Carigradu 1086.god., a zatim sve neobičnosti u legendi o Mariji Magdaleni će nestati, jer je tada Francuska postojala kao zemlja, kao što je postojao grada Marselj, itd. Neobičnosti će nestati ne samo u legendi o Mariji Magdaleni, već u svemu gore navedenom. Iako nisam dao sve argumente, dato je više nego dovoljno da se raskrinka zvanična verzija "istorije"! Osoba koja se zove Isus Hristos naziva Boga Jehovu đavolom što se vidi i iz Novog zaveta. On je pozvao izabrani naroda ovog boga izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. Pre Radomira (Isusa Hrista), kao učitelja Vedskih tradicija, pojavio se u istorijskoj areni kult Dionisa koji je tada bio vodeći u Evropi,i koji se od vremena Konstantina Velikog potpuno diskreditovao!

         Isus Hrist je potresao celu Evropu sa svojim delima, očevi grčke religije (kako su je zvali u 10. veku) i judaistički prvosveštenici iza njih su odlučili da će Isus Hrist biti odličan kandidat za ulogu novog mesije. U maloj "žurbi" su predstavili "novu" religiju koju pokriva svetlost i čisto ime čoveka koji je posvetio ceo svoj život u borbi protiv društvenih parazita, koji koriste judaizam u svim svojim vidovima da porobe ljude, a njihove prve žrtve su Izraelci - u daljem tekstu: ovce kuće Izraela!

         Dakle, vrlo brzo takozvana grčka religija je pretvorena u hrišćanstvo. To se desilo na početku 12. veka n.e. i tu se pojavio problem, veliki problem! Na jugu Francuske je pravo učenje Isusa Hrista čuvala i spasila od laži njegova supruga, majka njegove dece-Marija Magdalena. Istinska situacija je bila poznata ne samo u višim slojevima društva tog vremena već i među običnim ljudima. Učenje se širilo sve brže i brže. Šta je Papa Inoćentije treći uradio? On je poslao krstašku vojske protiv Isus Hristovog istinskog učenja!

          Albigojski otpor je trajao dvadeset godina, ali snage nisu bile ravnopravne i poslednji branilac je pao. Krstaši koje su Katari nazivali đavolja vojska, uništili su milion ljudi! Samo zamislite ovu humanitarnu katastrofu: milion stanovnika je potpuno istrebljeno, kojih je za 13. vek n.e. bio neverovatan broj, u dve pokrajine u južnoj Francuskoj, nakon čega su se provincije Provans i Langedok pretvorile u pustinje, a kasnije su obnavljene. Interesantno je kako su Katari zvali svoje neprijatelje. Glavni grad Katara bio je grad Albi i Katari nisu bili Izraelci, drugim rečima, oni su Goje iz Albe! Izraelci nazivaju sve ostale ljude Goje. Kombinacija ove dve reči dala je ime pod kojim su ovi ljudi poznati u istoriji-Albigoji !

          Mislim da nema potrebe da se objašnjava ko je dao takav naziv tim ljudima i zašto su svi bili masakrirani bez ikakvog izuzetka, čak i deca, žene i starci-sve je urađeno u skladu sa Jehovinim zapovestima i u potpunom skladu sa Torom! Postaje vrlo jasno zašto su Katari nazivali krstaše vojskom đavola Luciferaa! Malo je poznato da je Lucifer drugo ime za Boga Izraelaca. Mnogi ne znaju da ime Lucifer prevedeno sa latinskog kao nosilac svetlosti. Da bi se shvatilo koje "svetlo" taj Bog nosi i kome, dovoljno je da pročitate nekoliko redova iz Tore-Petoknjižja:

               1. Jer gle, mrak će pokriti zemlju i tama narode, a nad tobom će biti    Gospod i svetlo njegovo, a njegova slava će se javiti tebi.

               2. I hodaće narodi pod svetlom tvojim, i carevi pri sjaju tvoga sijanja.

          Ovo jasno pokazuje kakvo "svetlo" Bog Jehova donosi i kome i čiji je to "Bog" i zašto taj bog ima drugo ime - svetlonoša ili Lucifer što jasno proizilazi iz Tore! Svakako, nisam imao sve na dohvat ruke 1992. godine, ali sada sam dopunio svoje reči sa stvarnim činjenicama i dokumentima, koje mislim da će pomoći čitaocima da dobiju potpuniju sliku o tragediji koja se odigrala oko života i smrti čoveka koji je donosio radost svetu (Radomir-bukvalan prevod sa ruskog "radost sveta", "donosilac svetla svetu") uglavnom poznatom pod imenom Isusa Hrista ...Svi moji izleti u prošlost naše civilizacije koji se odnose na suštinu i prirodu religija izazvali su pravi šok kod mojih slušalaca. Da završim priču koja je stvorila mnogo haosa na mojim predavanjima, ja bih napravio još jedan "dodir" iz naše stvarnosti. Moj učenik Šila koja je palestinska Jevrejka je došla kod mene nakon svega ovoga i pitala šta treba da uradi sa svime što je znala? Pre nego što sam joj odgovorio Dao sam joj kućni zadatak.

          Bio je prilično jednostavan. Pitao sam je da pogleda u nekoliko njenih poslednjih života. Ovaj zadatak ju je iznenadio, ali ne mnogo. Vrlo je verovatno da nju nije moglo ništa da šokira u mojoj školi i obećala je da će to uraditi. Sledećeg jutra je došla zapanjena! Njeno prvo pitanje je bilo o značenju onoga što je videla. Ona mi je rekla da je bila Eskim u jednoj od svojih inkarnacija, i crnkinja u drugoj, i bila je Rus u svom pretposlednjem životu!

          Još uvek ukočena, ona je pokušala da reprodukuje ime koje je pročitala na svom ruskom grobu: "... Nisam mogla da pročitam u potpunosti ime na grobu, mnoga slova su nejasna za mene, i moje ime je čudno ... Viach ... " Ona je pokušala da izgovori rusko ime koje je teško izgovorljivo za bilo kog stranca. Dakle, nisam čekao do kraja njenu "patnju" i završio "Vjačeslav" - "Da, da ... to je upravo to ime" uzviknula je sa radošću. Kada sam saznao te detalje pitao sam je: "Recite mi, molim vas, ko ste vi? Jevrej, Eskim, crnkinja ili Rus". Telo uz određenu genetiku je odeća za naš duh (dušu). Svakako, "odeća" je važna,  ali najvažnije je ko nosi tu telesnu odeću!

          Važno je ko si i šta si radio u toj "odeći", a sve ostalo je sekundarno…

Autor Nikolaj Levašov
Preveo  Dušan Mitrović